Eterična ulja su u biljkama zastupljena u vrlo malim količinama. Nalaze se u raznim delovima biljke u obliku sićušnih kapljica (u cvetovima, listovima, grančicama, stabljici, korenima, plodovima, drvetu, kori). Čini se da ulja pomažu biljci kod prilagođavanja okolini . Ona štite biljku od bolesti I parazita, osvežavaju vazduh oko nje. Privlače određene insekte koji oprašuju biljku. Ponekad se čak ponašaju kao prirodna sredstva za uništavanje korova, stvarajući oko korenja oblast na kojoj određene biljke ne mogu rasti.
Najčešće primenjivani način dobijanja eteričnih ulja iz bilja jeste destilacija celih biljaka ili njihovih delova vodenom parom (npr.latice ruže, drveta sandalovine, listova eukaliptusa, korena vetivera). Budući da su eterična ulja prirodni proizvodi, njihova količina i kvalitet, prema tome i svojstva, variraju od sezone do sezone pod uticajem vremenskih prilika, doba dana ili godišnjeg doba u kojem se skuplja sirovina, zatim osobina tla na kojem je biljka rasla, načina gajenja itd. Količina ulja u biljkama znatno varira. U nekim ona iznosi svega 0,01% što dobijeno ulje čini veoma skupim. U nekim drugim biljakama, količina ulja penje se čak na 10%. Na primer, od 100 kg lavande destilacijom se može dobiti 2,5 kg ulja, od 100 kg ružinih latica ne više od 0,5 kg.
Najzagonetnija, i istovremeno I najvažnija osobina eteričnih ulja je njihov neverovatno složen sastav. Većina njih sadrži po nekoliko stotina sastojaka. Ne postoji praktično ni jedno eterično ulje za koje bismo mogli reći da mu je sastav do kraja poznat. Sa jedne strane, taj njihov složeni sastav objašnjava njihovo veoma raznovrsno delovanje na čoveka, a sa druge, takođe je jasno, da se tako složene mešavine ne mogu smestiti u okvire normi i načela klasične farmacije u kojoj treba znati sve o sastavu svakog pojedinačnog sastojka.
Kvalitet I poreklo eteričnih ulja neobično je važan element u aromaterapiji. Prava I potpuna aromaterapeutska svojstva imaju samo prirodna ulja. U proizvodnji mirisa, ulja se podvrgavaju mnogim hemijskim I fizičkim procesima. Velika potražnja za mirisnim proizvodima, zajedno sa potrebom za snižavanjem troškova dovodi do toga da su ulja koja su dostupna u prodavnicama često razblažena i da im se oduzimaju važni sastojci koji su potrebni I u druge svrhe ili su falsifikovana sintetičkim dodacima. U prehrani I u industriji parfema sintetičke zamene su sasvim zadovoljavajuće ali u aromaterapiji važno je koristiti samo najbolja I najčistija eterična ulja. Kao I kod većine roba, cena je često merilo kvaliteta (iako ne mora uvek da znači), a kada se eterična ulja koriste u aromaterapeutske svrhe, kvalitet je upravo proporcionalan rezultatima.
Iako ih nazivamo uljima, eterična ulja nisu masna. Ona se ne rastvaraju u vodi, slabo u sirćetu, prilično dobro u alkoholu, a izvanredno se mešaju sa biljnim uljima, mastima I različitim vrstama voska.
Eterična ulja su osetljina na svetlost I toplotu. Treba ih čuvati u dobro zatvorenim bočicama od tamnog stakla, daleko od izvora toplote.
Postoje tri grupe ili note eteričnih ulja od kojih zavisi dobro izbalansirano mešanje različiih vrsta eteričnih ulja:
- GORNJA GRUPA – najbrže isparavaju (stimulišu, osvežavaju)
- SREDNJA GRUPA – isparavaju umerenom brzinom (deluju na telesne funkcije)
- DONJA GRUPA – najsporije isparavaju (deluju umirujuće I relaksirajuće)
Mešanje ulja iz gornje grupe sa uljima iz donje grupe može da uspori njihovo isparavanje. U mirisnoj mešavini treba uvek da postoji I mala količina ulja iz srednje grupe jer ona povezuju ulja iz druge dve grupe I samim tim čine savršeno prirodnu simbiozu.